Смјернице за дигитализацију културног насљеђа:

Под дигитализацијом се подразумијева свеобухватан поступак који укључује, али се не ограничава на:

1. развој потпуних дигиталних каталога културног наслијеђа, превођење из аналогне у дигиталну  форму објеката културног наслијеђа и одговарајуће документације о културном наслијеђу;
2. развој алата и инструмената, укључујући и правне, за различите врсте обраде и заштите дигитализованог културног наслијеђа;
3. дуготрајно чување дигитализованог културног наслијеђа, укључујући и рјешавање проблема промјене формата физичких носача и записа дигиталних информација;
4. развој  и повезивање програмске и физичке мреже информационих система о дигитализованом културном наслијеђу;
5. обезбјеђивање трајног и поузданог приступа дигитализованој грађи, као и оптималног и безбиједног коришћења те грађе за најразличитије намјене у складу са дефинисаним ограничењима;
6. мултимедијално представљање дигитализованог културног наслијеђа.

Основни појмови у дигитализацији су: дигитални објекат, дигитални документ, дигитална збирка, дигитална библиотека, метаподаци и шема метаподатака.

Дигитални објекат се састоји од дигиталног документа и њему припадајућих метаподатака.

Дигитални документ (датотека) јесте било који скуп података коме се може дати име и који се  чува на неком дигиталном уређају за памћење података (електронском, магнетном, оптичком или другом медију).

Основна јединица количине информације у дигиталном документу је бит.

Појединачни бит или групе битова значење добијају помоћу програма који их учитавају и интерпретирају.

Дигитална збирка је скуп дигиталних објеката организованих по одређеном принципу са становишта значења, садржаја и/или формата.

Дигитална библиотека је скуп дигиталних збирки, заједно са методама за приступ и претраживање, избор, организацију и одржавање збирке.

Метаподаци су структуирани подаци о објектима културног наслијеђа који омогућавају идентификацију, опис, управљање, приступ, коришћење и чување дигиталног ресурса у дигиталним репозиторијумима. Сврха метаподатака је постизање интероперабилности (способност различитих система са различитим хардверским и софтверским платформама, структуром података и интерфејсом да размјењују податке са минималним губитком садржаја и функционалности), идентификација и дуготрајна заштита електронских извора/дигиталних објеката.

Типови метаподатака су:

• описни – намијењени проналажењу и идентификацији културног наслијеђа;
• структурни – намијењени опису структуре вишедјелног културног наслијеђа;
• технички подаци о дигитализованом културном наслијеђу (формати, кодови, лозинке, веб- адресе, услови чувања, миграција података итд.);
• административни – намијењени за управљање културним наслијеђем (набавка, ауторска и сродна права, локација, информације о коришћењу итд.).

Шема метаподатака приказује однос међу метаподацима и успоставља правила за њихово коришћење, управљање метаподацима у смислу обавезности, значења, синтаксних правила записивања итд.

СТРАТЕШКИ ПРИНЦИПИ И ЦИЉЕВИ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ

Дигитализовано културно наслијеђе између осталог треба да омогући научно-истраживачки рад и примјену у науци, образовању и изградњи друштва заснованог на знању, као и у економском развоју земље.

Дигитализовано и адекватно репрезентовано културно наслијеђе треба да допринесе очувању националног идентитета и културне разноврсности националних заједница нашег поднебља, као и побољшању позиције наше земље на глобалном плану.

У поступку дигитализације културног наслијеђа потребно је слиједити смјернице дефинисане на националном нивоу и усклађене са одговарајућим међународним смјерницама у циљу постизања интероперабилности како у земљи, тако и у окружењу.

Дигитализовано културно наслијеђе је јавно добро које треба да буде доступно најширем кругу заинтересованих, у мјери која не нарушава правила заштите интелектуалне својине и приватности.

Дигитализованo културно наслијеђе треба да буде доступнo свима заинтересованима.

Метаподаци о културном наслијеђу су јавно доступни у складу са јавним политикама доступности.

Циљеви дигитализације су:

• заштита објеката културног наслијеђа;
• дуготрајно чување културног наслијеђа;
• стварање нове и допуна постојеће грађе;
• промоција, представљање и доступност културног наслијеђа;
• ширење корисничке популације.

ПРОЦЕС ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ

Кључни кораци у процесу дигитализације реализују се кроз активности које укључују, али се не ограничавају на:

• процедуре у процесу стварања дигиталних објеката;
• одређивање приоритета и опсега дигитализације;
• селекцију и припрему грађе за дигитализацију;
• успостављање система метаподатака на нивоу установе;
• стварање дигиталних докумената;
• стварање, архивирање и управљање дигиталним објектима;
• провјеру квалитета дигитализоване грађе;
• видљивост и доступност дигиталних објеката, збирки и библиотека.

Процедуре у процесу стварања дигиталних објеката

Приликом стварања дигиталних објеката, било превођењем из аналогне у дигиталну форму или   директно, неопходно је креирати процедуре које укључују, али се не ограничавају на:

• одабир грађе – одлучити које врсте грађе ће бити преведене у дигиталну форму и којим редослиједом. Груписање сличне грађе повећава ефикасност цијелог поступка;
• процјену стања оригиналне грађе/извора који се преводе у дигиталну форму и предузимање одговарајућих мјера заштите: спровођење неопходних конзерваторско-рестаураторских мјера заштите;
• каталогизирање – неопходно је да грађа која се преводи у дигиталну форму буде каталогизована аналогно и дигитално, што утиче на ефикасност самог поступка и формирање метаподатака за објекат дигитализације;
• обезбјеђивање метаподатака прије почетка дигитализације (креирањем у установама, преузимањем из електронских извора или из других система метаподатака), док се неки технички подаци генеришу у току превођења у дигиталну форму. Метаподаци би требало да буду вишејезични;
• за потребе успостављања система метаподатака потребно је развити систем ријечника и

контролисаних термина (односно кључних ријечи, или одредница) за потребе описивања дигитализованог културног наслијеђа, усклађених са међународним стандардима;

• планирање временског распореда продукције са роковима извршења – одабир грађе, процјену стања и израду метаподатака конципирати тако да се ефикасно уклопе у касније радње обраде. Процес осмислити тако да увијек постоји одређена количина посла/грађе спремне за дигитализацију;
• припрему оригиналне грађе/извора за процес дигитализације – грађа се прикупља у простору за рад и припрема за дигитализацију. Правила о именовању датотека, редослиједу снимања итд. требало би да буду унапред јасно дефинисани а у складу са интероперабилношћу са другим системима;
• процес превођења у дигиталну форму зависи од врсте оригиналне грађе/извора као и од обима грађе која се дигитализује. Опрема која се при том користи (скенери нпр.) морају бити калибрисани. Пожељно је коришћење контролних карти (нпр. тон карта са бојама);
• спровођење оптичког препознавања текста када год је то могуће;
• коришћење аутоматизованих, софтверски контролисаних метода дигитализације аналогних изворника (када је то могуће);
• обрада дигиталног објекта – подразумјева корекцију датотека према стандардној спецификацији слика и специфичним захтјевима процеса дигитализације у установи заштите која врши дигитализацију. Може, али не мора да подразумијева израду оперативних датотека и стварање структура фолдера с датотекама и метаподатака;
• дигиталну рестаурацију – уколико за тим постоји потреба, након испоштованих основних принципа дигитализације дефинисних овим смјерницама, може се извршити дигитална рестаурација дигиталног објекта;
• израду документа, прије почетка дигитализације, који ће прецизно дефинисати све фазе рада и подешавања опреме;
• провјеру квалитета – која подразумијева контролу усклађености с техничким спецификацијама, након које слиједи физички преглед у току кога контролор испитује репрезентативни узорак дигиталног објеката;
• дуготрајно чување дигиталних објеката;
• обезбјеђивање приступа дигиталним објектима.

Критеријуми за избор културног наслијеђа за дигитилизацију и нивоа дигитализације су:

1. вриједност културног наслијеђа;
2. стање оригинала: ниво очуваности, осјетљивост на манипулацију, постојаност медија;
3. учесталост и ниво коришћења оригинала;
4. цјеловитост и обрађеност оригиналне збирке/фонда;
5. могућност приступа;
6. физичке карактеристике оригинала (формат, величина, облик, врста материјала) а везано за расположиве техничке и људске ресурсе за дигитализацију;
7. обезбјеђивање сагласности носилаца ауторских права;
8. и други критеријуми по процјени стручњака.

У овом одјељењу се обављају радни задаци и послови:

-Годишњи план и програма рада-

• Дигитализација библиотечке грађе
• Обрада дигиталних објеката
• Уређивање и одржавање Дигиталне библиотеке НБГР
• Уређивање и одржавање Веб портала НБГР
• Уређивање и одржавање Профила библиотеке на друштвеним мрежама
• Одржавање Windows и Linux сервера у библиотеци
• Организација, координисање и контрола функционисања ИКТ у мрежи НБГР
• Израда ИКТ прегледа, анализа и извјештаја
• Одржавање системских датотека мрежа НБГР
• Омогућавање и одржавање нормалног протока података за приступ корисника онлајн
• Одржавање интегрисаног система заштите и контроле приступа ИКТ ресурса и сервиса у НБГР
• Уређивање (графичко, дизајнерско) Веб издања НБГР, дигиталне библиотеке
• Уређивање (графичко, дизајнерско) Плаката, позивница, Билтена у НБГР

Запослена у овом одјељењу:

	Маја Дејановић, виши библиотекар maja.dejanovic@biblioteka-gradiska.com admin.maja@biblioteka-gradiska.com digitalizacija@biblioteka-gradiska.com +387 66 628 093 +387 51 826 321 https://www.majadejanovic.com
Радно вријеме:	7.30 – 18.00 часова